Kako me je Facebook stajao bratstva (i jedinstva)

14.07.2010.

Ima tomu već punih godinu dana. Siti nakon nedjeljnog ručka u blaženoj dokolici prisjećali smo se slavne prošlosti kad se ljetovalo uslovno rečeno gdje ti padne napamet, tj. u Dalmaciji. Moji su tamo imali prijatelje, šta već, ljetovali smo kod njih sredinom osamdesetih i prije no što san poša' u školu, a poslednji puta smo se vidjeli u proljeće devedesete (polako baš prolazila)...

Ako nečega nema na Internetu, onda ne postoji, pomislio sam. Veoma brzo sam pronašao ćerku tih ljudi, poslao joj poruku i čestitao rođendan. U stvari, tako smo i došli na tu temu, slavimo rođendan istodobno. Nije dugo trebalo čekati odgovor, prepuna oduševljenja htjela je otrčati tati da mu kaže radosnu vijest. U još dvije poruke kroz izlive iskrene i nepatvorene ljubavi prema davno izgubljenim prijateljima usledili su pozivi za ljetovanje u Dalmaciji.

Naši roditelji su se ćuli nekoliko puta, imaju neke zajedničke uspomene na mladost, na zemlju koje više ni, bratstvo i jedinstvo... Ali sa nama „mladima" nije više tako. Mi više ne koristimo telefona, sad imamo Facebook i tamo je moj brat veoma brzo popio zabranu. Dalmatinka ga nije mogla - „zadržat na svojim stranicama, sorry, ali imaš za mene neke sporne linkove. Znam da nisi ovo shvatio osobno, to je pitanje više principa, što znači kada ti je netko drag jednostavno „prešutiš" osijetljive teme..."

Sad, brat nije dugme, nije mi bilo pravo. Imamo svi svoje trenutke na Facebook-u, lako se podržati ideju tu i tamo, ma kako apsurdna bila. Bitno je napomenuti da je - unatoč svemu što je prošao - moj brat bio i ostao tolerantan momak, koji ne ocjenjuje ljude prema rasi, jeziku, veri - baš onako kako je vaspitan, tj. odgojen. Bio ju je spreman prihvatiti onakvom kakva jeste poslije dvadeset godina. Kad se uspostavljaju odnosi zarad viših ciljeva prije ili kasnije moramo preći preko... mnogo toga. Sad, HDZ-Jugend ili ne, šta da se radi, snalazimo se u svojim nesrećnim zemljama najbolje što možemo.

Ali, Facebook works both ways... Jednog lepog dana riba se prijavi za proslavu Dana pobjede u Čavoglavama. Malo opšta kultura, malo Google i voilà! Dan državnosti - o, baš ljepo, čestitam! Pa i da ne mislim tako, makar u šali - „eto vam je država, jeb'la vas kao i nas naša". Ali, čekaj, tu će biti i neki koncert, neki Thompson band & Co... šta je to, o, čekaj, zar nisu oni takođe sporni? Uh, što ćemo sad?!

Ne znam. Nemam odgovor ni danas.

Imam utisak ponekad da smo svi spremni odreći se i Tita i Draže, i četnika i partizana, i Slobodana i Zorana, i režima i demokratskih promena. Priznajemo, izvinjavamo se, jer su neki „naši” u naše ime brljali. Masovno. U isto vreme njih stopedeset hiljada za dom spremnih u dinarskoj nedođiji preti i drži moralne pridike. Pokušavam da se setim nekog domaćeg desničarskog benda. Ako se u nekoj garaži ovih dana peva nešto što bi većina nas osudila, ne mogu se setiti nijednog popularnog i zabranjivanog benda čiji bi koncert preneo javni servis svih građana Srbije.

P.S. Naši roditelji se ćuju povremeno, oni imaju zajedničke uspomene. Mi nemamo. Niti ćemo imati. Negdje oko Nove godine odjavila je i mene, stvarno joj nisam imao mnogo toga reć... za fotografije dece preobučene u bojovnike. Nikada nisam video dete sa kokardicom na glavi. Zaista bih voleo da pročitam kako je izvesni Mihajlo Janković, prodavac semenki iz Prizrena, osudio paljenje kioska „Goranac" u Somboru...

1 komentara Imaš komentar?

  • 1. Mladi tinejdzeri  |  05.05.2013.

    Blog o mladicima i devojkama, namenjen tinejdzerima i tinejdzerkama. Sa puno slika mladih! :)

Odgovori

Dodaj komentar





Zapamti me


RSS

Objavljeno

Kategorije

Linkovi