Ima tomu već punih godinu dana. Siti nakon nedjeljnog ručka u blaženoj dokolici prisjećali smo se slavne prošlosti kad se ljetovalo uslovno rečeno gdje ti padne napamet, tj. u Dalmaciji. Moji su tamo imali prijatelje, šta već, ljetovali smo kod njih sredinom osamdesetih i prije no što san poša' u školu, a poslednji puta smo se vidjeli u proljeće devedesete (polako baš prolazila)...
Ako nečega nema na Internetu, onda ne postoji, pomislio sam. Veoma brzo sam pronašao ćerku tih ljudi, poslao joj poruku i čestitao rođendan. U stvari, tako smo i došli na tu temu, slavimo rođendan istodobno. Nije dugo trebalo čekati odgovor, prepuna oduševljenja htjela je otrčati tati da mu kaže radosnu vijest. U još dvije poruke kroz izlive iskrene i nepatvorene ljubavi prema davno izgubljenim prijateljima usledili su pozivi za ljetovanje u Dalmaciji.
Naši roditelji su se ćuli nekoliko puta, imaju neke zajedničke uspomene na mladost, na zemlju koje više ni, bratstvo i jedinstvo... Ali sa nama „mladima" nije više tako. Mi više ne koristimo telefona, sad imamo Facebook i tamo je moj brat veoma brzo popio zabranu. Dalmatinka ga nije mogla - „zadržat na svojim stranicama, sorry, ali imaš za mene neke sporne linkove. Znam da nisi ovo shvatio osobno, to je pitanje više principa, što znači kada ti je netko drag jednostavno „prešutiš" osijetljive teme..."
Sad, brat nije dugme, nije mi bilo pravo. Imamo svi svoje trenutke na Facebook-u, lako se podržati ideju tu i tamo, ma kako apsurdna bila. Bitno je napomenuti da je - unatoč svemu što je prošao - moj brat bio i ostao tolerantan momak, koji ne ocjenjuje ljude prema rasi, jeziku, veri - baš onako kako je vaspitan, tj. odgojen. Bio ju je spreman prihvatiti onakvom kakva jeste poslije dvadeset godina. Kad se uspostavljaju odnosi zarad viših ciljeva prije ili kasnije moramo preći preko... mnogo toga. Sad, HDZ-Jugend ili ne, šta da se radi, snalazimo se u svojim nesrećnim zemljama najbolje što možemo.
Ali, Facebook works both ways... Jednog lepog dana riba se prijavi za proslavu Dana pobjede u Čavoglavama. Malo opšta kultura, malo Google i voilà! Dan državnosti - o, baš ljepo, čestitam! Pa i da ne mislim tako, makar u šali - „eto vam je država, jeb'la vas kao i nas naša". Ali, čekaj, tu će biti i neki koncert, neki Thompson band & Co... šta je to, o, čekaj, zar nisu oni takođe sporni? Uh, što ćemo sad?!
Ne znam. Nemam odgovor ni danas.
Imam utisak ponekad da smo svi spremni odreći se i Tita i Draže, i četnika i partizana, i Slobodana i Zorana, i režima i demokratskih promena. Priznajemo, izvinjavamo se, jer su neki „naši” u naše ime brljali. Masovno. U isto vreme njih stopedeset hiljada za dom spremnih u dinarskoj nedođiji preti i drži moralne pridike. Pokušavam da se setim nekog domaćeg desničarskog benda. Ako se u nekoj garaži ovih dana peva nešto što bi većina nas osudila, ne mogu se setiti nijednog popularnog i zabranjivanog benda čiji bi koncert preneo javni servis svih građana Srbije.
P.S. Naši roditelji se ćuju povremeno, oni imaju zajedničke uspomene. Mi nemamo. Niti ćemo imati. Negdje oko Nove godine odjavila je i mene, stvarno joj nisam imao mnogo toga
reć... za fotografije dece preobučene u bojovnike. Nikada nisam video dete sa kokardicom na glavi. Zaista bih voleo da pročitam kako je izvesni Mihajlo Janković, prodavac semenki iz Prizrena, osudio paljenje kioska „Goranac" u Somboru...
Posted to Generalna
07/14/2010
Edit
(nastavak prethodnog članka)
U
međuvremenu...
...stiču se uslovi za poskupljenje benzina, odnosno stiču se uslovi za ukidanje privremenih odluka o odlaganju poskupljenja, kako to elegantno saopštava ministar energetike. Ali, narod sve to strpljivo podnosi. Rast i pad cene sirove nafte na svetskom tržištu odavno više nije jedini izgovor, jer gorivo poskupljuje nezavisno od toga da li je cena nafte u svetu na istorijskom minimumu ili maksimumu - sad nam na nos nabijaju i odnos dinara prema dolaru, a tu gubimo, jer...
...dinar nastavlja da pada i svakoga dana postiže nove istorijske
minimume. Kada novine to tako prenesu, dođe mi da navijam za naš dinar i
njegove nove istorijske pobede. Budući da nemamo privredu koja bi mogla da podrži jači dinar, pad dinara će se nastaviti. Ali, narod sve to strpljivo podnosi.
...prosečna kamata na kratkoročne pozajmice u Srbiji u martu iznosila je više od 57 odsto, što je najviša kamata, ne samo u regionu, već i u Evropi. Ali, narod sve to strpljivo podnosi.
...afera „Kofer” uspešno je okončana. Niko nije kriv.
...afera „Pancir” uspešno je okončana. Niko nije kriv.
...afera „Satelit” uspešno je okončana. Srbija je izgubila spor i u Beogradu, jer je
Privredni sud doneo odluku da priznaje presudu arbitražnog suda u
Londonu, pa smo Izraelcima dužni 37 M.K. (Miladina Kovačevića). Mediji kažu da je sve to zbog bivšeg ministra odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslavu Daviniću, ali ja sve nešto mislim da - niko
nije kriv.
...Grčka i dalje uspešno ugrožava evrozonu i tako daje nove dimenzije narodnoj umotvorini „propao
k'o Grčka”. Istovremeno potvrđuje i određene nepopularne teorije rođene nešto
severnije među ljudima koji i tokom zubatog leta razmišljaju kako da
sašiju deblju jaknu, obezbede ogrev za zimu, uhvate vodu ili vetar ne bi
li proizveli dovoljno struje i bolje izoluju kuću da bi tu struju uštedeli.
...prostoru između ovih vesti i afera uredno popunjenom raznovrsnim ubistvima i silovanjima dodat je lov na tajkune i lov na pedofile, odnosno „osobe koje su se bavile pedofilijom”, kako su to „stručno” novinari opisali
I to je to. Svakog muftije nedelju dana dosta, od nedelje do nedelje, iz meseca u mesec. Jesmo li lideri u regionu ili nismo?
Posted to Generalna
06/30/2010
Edit
Ukratko, Srbija je i dalje na evropskom putu i sve smo bliže članstvu u Evropskoj uniji. Vlada Srbije razmatra nove, novije i najnovije mere štednje, koje će dati rezultate u borbi protiv „svetske” (nikako naše) finansijske krize. Država se uspešno bori protiv kriminaliteta i korupcije, nižu se nove diplomatske pobede za očuvanje dva miliona Albanaca pod okriljem Srbije i bez brige, svi rođaci će zadržati posao.
A pre samo šest meseci ili manje...
...predsednik Privredne komore Srbije odahnuo je kada je 2009. godina završena. Sa tim novim listom nestali su svi naši problemi i krenuli smo iz početka.
...početkom godine premijer nam je obećao lakšu godinu, iako to još dugo nećemo osetiti - i tako je pao na ispitu iz ne
znam kog tačno predmeta. Ja sam više za klasičan pristup - kriza je valjda sve
dok je osećamo?
...u Beogradu su posečeni platani!!!
...štrajkovi su zimus bili, pa prestali. Priznajem da sam dugo bio
zaokupljen fenomenom radnika koji ne primaju platu 30 meseci, uredno
dolaze na posao, ništa ne rade, čekaju zaostale plate i najzad stupaju u
štrajk:
1) koliko se sećam, plate se ne isplaćuju iz imovine nekog
preduzeća, već se sredstva za plate stvaraju radom. Ako preduzeće zakasni sa platom i jednu ili dve, takvo preduzeće treba odmah napustiti
2)
i još više me je zanima kako vrli jedini nam zaposleni u porodici 30
(trideset!) meseci 'rani sedam gladnih usti. Ako izgubim posao, da ne brinem i preživim mesec, dva dok se ne snađem...
...na proleće nam je ministar ekonomije obećao
nam izlazak iz recesije i odmrzavanje plata u septembru. Procenio je da
toliko traje sećanje u Srbalja, ne više od šest meseci.
...državni funkcioneri najpre nisu, pa jesu prijavili svu svoju imovinu, valjda. Raduje me kad vidim koliko je ljudi bez igde ičega uspelo i dokopalo se najviših državnih funkcija. Ako to nije srpski san po uzoru na američki! Dobro, bilo bi mi još draže kad bi nam predsednika za Srbiju vezala bilo kakva nekretnina, a ne samo devizni račun u nekakvoj banci, ali ne može se sve imati. (P.S. u konačnom izveštaju nema ni tog računa, pa sad valjda istražuju da li je predsednik ostao bez devizne štednje ili nije)
...na Gazeli je uočena naprslina na nosaču i zaustavljen je teretni saobraćaj da „nosač ne bi, ne daj Bože, pukao”, kako je rekao direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije”. Za propadanje mosta niko, naravno, nije odgovoran i budući da već četrdeset godina ne pripada nikome u više navrata poželeo sam da most prisvojim (sve po zakonu). NATO nas je nepotrebno bombardovao, dovoljno bi bilo da nam nisu skinuli Slobodana. Četrdeset godina kasnije nismo u stanju da popravimo jedan most, a
kamoli da ga napravimo. Navodno smo premrežili Libiju autoputevima, a danas ne možemo da napravimo ni dvadeset kilometara. Kako je krenulo kroz dvadeset godina niko neće umeti da napravi trospratnicu...
...sav prostor između ovih vesti i afera koje su punile novinske stupce i televizijske emisije uredno je popunjavan silovanjima i ubistvima
(nastaviće se)
Posted to Generalna
06/30/2010
Edit
„Verujem da u Srbiji i dalje postoji spremnost i postoji u Srbiji nada i htenje, postoje i obećanja. Moja namera je da opet ne bude nekoliko godina praznih obećanja, moja namera je da dovršim i ono što je Zoran započeo. Ja ne mogu bez ovih mladih ljudi. Od vas tražim da nam pomognete kako bismo ispunili i smisao Zoranovog života. To je za mene lično veoma važno i uvek na ovaj dan, kada se, da kažem organizovano sećamo Zorana, a sećamo ga se i svih ostalih dana, ovo je jedan poseban dan, uvek moramo da mislimo na ono što je obećao kako bismo dali smisao i našim životima”, kaže predsednik Srbije Boris Tadić. (Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić, proglašavajući pobednika na svečanosti „Besede u Zoranovu čast” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu)
Maestralno.
Posted to Generalna
03/12/2010
Edit
17. februar 2014. | 21:05 -> 23:46 | Izvor: Politika, Koha Ditore
Beograd -- Centralna proslava Dana Ujedinjenja u Srbiji održana uz prisustvo državnog vrha na svečanoj akademiji u Sava centru u Beogradu.
Danas je svečanom akademijom u Sava centru u Beogradu obeležen Dan ujedinjenja, a pomoćna svečanost održana je u Prištini. Tradicionalnim odavanjem državnih i vojnih počasti palim borcima na svim stranama obeležena je godišnjica povratka južne srpske pokrajine pod okrilje matice. Predsednik Tadić je položio je venac na Spomenik neznanom junaku na Avali i upisao se u spomen knjigu.
„Budući napori su posvećeni budućnosti, jer su sukobi u prošlosti bili takvi da su pretili da razgrade zemlju, i mi želimo da stavimo tačku na politiku stalnih konfrontacija i sukoba", zapisao je Tadić i ocenio da je presuda Međunarodnog suda pravde bila veoma važna za Srbiju, njen suverenitet, integritet i identitet na putu ka evropskim integracijama. (Dalje)
Posted to Generalna
02/17/2010
Edit
...prevršilo je svaku meru! Prethodnih godina sam pisao o statusu Kosova; slobodno me možete osuđivati zbog nesaglašavanja sa državnom politikom ili „patriotskim” osećanjima. Niko mi, međutim, ne može osporiti iskreno saosećanje sa ljudima koji su odlučili da ostanu na Kosovu i preko čijih leđa se zasniva odbrana neodrživog stava države pred međunarodnim institucijama; pišem na osnovu ličnih iskustava.
Priznajem da je moje angažovanje na prikupljanju pomoći tom narodu daleko od požrtvovanog. Državnim institucijama odavno više ne verujem, akcije prikupljanja materijalnih dobara se ne organizuju. Ali jesam povremeno slao SMS poruke za obrok gladnima na Kosovu - reklama je postala deo redovnog TV programa. U ime skromnog doprinosa postavio sam baner, možda je neko više poslao poruku. Izvinjavam se svima koje sam zaveo.
Danas je MUP Srbije po nalogu Višeg tužilaštva pokrenuo istragu o finansijskim malverzacijama najbližih saradnika vladike Artemija. Cela vest objavljena je ovde i ovde, citiram najzanimljivije delove:
„U MUP-u Srbije potvrđeno je za B92 da je po nalogu Višeg tužilaštva pokrenuta istraga o finansijskim malverzacijama najbližih saradnika vladike raško-prizrenskog Artemija. Kako piše 'Blic', Simeon Vilovski, najbliži saradnik smenjenog vladike Artemija, iskoristio je 700.000 dinara uplaćenih za narodne kuhinje na Kosovu da bi povezao sebi staž od 1992. do 2007.
Prema navodima 'Blica', novac koji su građani Srbije davali slanjem SMS poruka u akciji Eparhije raško-prizrenske namenjenoj za narodne kuhinje na Kosovu, odlazio je za privatno bogaćenje i luksuzan život nekoliko pojedinaca iz najbližeg okruženja vladike Artemija.
Oni koji su se okoristili o humanitarnu pomoć građana Srbije i najugroženijih sunarodnika na Kosovu, prema pisanju 'Blica', su: monah Simeon Vilovski, njegov brat Vladimir Vilovski, njegov kum Predrag Subotički, vlasnik preduzeća 'Rade Neimar', ali i Gordana Marković koja je do 2007. godine bila direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.”
Uopšte ne želim da ulazim u to da li je reč o unutrašnjem obračunu i smeni struja unutar SPC, ne želim da se bavim unutrašnjim pitanjima crkve. Crkva prema nama nastupa kao monolitna organizacija, a mi ne treba da biramo strane, priklanjamo se pojedinim vladikama ili uskačemo „u fajt” sa monasima.
Ne želim ni da razglabam da li se država i na koji način obračunava sa crkvom, jer naklonjenost države Istoku ili Zapadu nije versko pitanje. Uz uvažavanje pretpostavke nevinosti dodajem da se država ne bi blamirala lažnim optužbama. Meni niko nije zakucao na vrata sa nekakvom optužnicom.
Sveštenstvo se sklonilo iza ograda od mermera, vozi se u blindiranim džipovima sa zatamnjenim staklima, ima telohranitelje, a crkve osim podnog grejanja poseduju i luksuzne đakuzije. Crkveni funkcioneri su rešili da se žrtvuju radi spasa naših duša i preuzmu na svoja pleća što više materijalnog bogatstva koje kvari i izopačuje.
Ubuduće ću se jednostavno uzdržati od davanja crkvi i učešća u svakoj akciji pomoći koju organizuje crkva. E, sad je dosta.
P.S. Pre dve nedelje su blogeri putem društvenih mreža pokrenuli građane i za nedelju dana je skupljeno sto hiljada evra za lečenje jedne devojčice. Nekoliko dana ranije ministarka pravde Srbije radosno je objavila da će državni službenici zadržati luksuzna vozila zaplenjena od kriminalaca. U tom fondu nema dovoljno novca za jedno srce, građani su imali. Ako ćemo se na taj način udruživati da bi jedni drugima pomogli, onda nam država nije potrebna.
P.P.S. Čitaocima koji me prate ili zalutaju na blog sam zahvalan na
toleranciji prema ovde iznetim nepopularnim stavovima, bilo da se slože
ili odluče da me izbegavaju. Saglasan komentar ili komentar ispunjen
mržnjom više-manje neće rešiti ničiji problem, a virtuelna zajednica je
dovoljno velika za sve. Audiatur et altera pars, govorili su stari
Rimljani.
Posted to Status Kosova
02/16/2010
Edit
Autor: Tanjug | 30.11.2009. - 12:50 (izvor: Blic)
Savet ministara unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije doneo je danas odluku o ukidanju viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore, prenela je austrijska agencija APA pod oznakom hitno.
Ova odluka ministara EU stupa na snagu 19. decembra.
Državljani će biti „izuzeti od obaveze vađenja viza”, ali bez prava na rad u zemljama Unije. Građanima će biti omogućeno putovanje u skoro sve zemlje EU, osim velike Britanije i Irske, koje nisu članice Šengena, ali će, sa druge strane, biti omogućeno putovanje u Švajcarsku i Norvešku koje nisu deo Unije, ali su članice Šengenskog ugovora.
Građani Srbije, osim žitelja sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji, koji poseduju biometrijske pasoše, moći će u EU bez viza da borave najduže tri meseca, tokom svakih pola godine. To znači da posle tri meseca, otkako su ušli na teritoriju jedne od zemalja „šengenskog prostora” EU, moraju da završe boravak i tek posle tri meseca ponovo mogu, na isti period, da borave na teritoriji Unije pod režimom slobodnog kretanja, bez granične kontrole.
Za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu ministri su načelno iskazali podršku, ali su ukazali da te dve zemlje moraju ispuniti svoje obaveze.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, ministri su konstatovali da se ne radi o posebnom slučaju, jer tu zemlju, koja je jednostrano proglasila nezavisnost, još nisu priznale sve članice, prenosi austrijska novinska agencija.
Predsednik Srbije Boris Tadić, ministar policije Ivica Dačić i ministarka pravde Snežana Malović sačekaće u Briselu odluku o ukidanju viza. Predsednik Tadić će imati i niz sastanaka sa evropskim zvaničnicima o drugim temama vezanim za evrointegracije.
Predsednik Tadić će oko 14.30 časova imati zajedničko obraćanje sa komesarima Olijem Renom i Žakom Baroom, koji su unutar Evropske komisije bili ključni za viznu liberalizaciju Srbije.
Posle toga Tadić bi trebalo da se sastane i sa odlazećim komesarom za spoljnu politiku i bezbednost EU Havijerom Solanom, a imaće i sastanak za aktuelnim predsednikom Evropskog parlamenta Ježijem Busekom.
U Vladi Srbije grubo su izračunali da se od uvođenja viznog režima, početkom devedesetih godina, do danas, na vize potrošilo pola milijarde evra.
U delegaciji Srbije su i ministri unutrašnjih poslova i pravde Ivica Dačić i Snežana Malović, čiji resori su obavili najveći deo posla na ispunjavanju zahteva za ukidanje viza, prenosi B92. (Dalje)
Posted to Evropske integracije
11/30/2009
Edit
Danas je Dan Republike i stari je popio malo
Na televiziji Lepa Brena, i stari se sjeća ratnih vremena
...
Žao mu je što neki misle da je život negdje drugdje
I ne sanja se više stari san
Ne čekaju pasoš da odu van
Danas je Dan - Dan Republike (x3)
I stara kaže: Dragane ćuti, skrati jezik, mogu te čuti
(Zabranjeno Pušenje, 1987.)
Na današnji dan SFRJ je obeležavala Dan Republike. Za razliku od Dana državnosti Srbije danas je neradni dan, sticajem okolnosti, nedelja je, valja se. Nekada je bio neradni dan svima. Prošle su dvadeset dve godine otkad je Zabranjeno Pušenje pevalo o tome. Na televiziji je i dalje Lepa Brena, ali se sada i ja sećam ratnih vremena, danas sam stariji i ja, o svom starom da ne pričam. Žao mi je što nakon svih ovih godina sve više mislim da je život negde drugde i supruga ponekad kaže: „ćuti, skrati jezik, mogu te čuti.”
Danas je Dan Republike, a supruga se raduje, „radi nam grijanje!”
Posted to Generalna
11/29/2009
Edit
Pre dvadeset godina Nemci su srušili Berlinski zid. Juče su svetski lideri i stanovnici Berlina brojnim ceremonijama proslavili rušenje zida koji je delio grad, delio Nemačku i simbolizovao Hladni rat. Vest o tome pratili su brojni arhivski snimci koji si prikazivali uglavnom ili izgradnju zida ili njegovo rušenje. Šta se desilo u međuvremenu ne možemo ni da zamislimo. Suze u očima Istočnih Nemaca i dobronamerni osmesi Zapadnih Nemaca na graničnom prelazu koji je prvi popustio izgledaju dirljivo (zanimljivo, Angela Merkel se tog dana ne seća najbolje, žena je bila u sauni. U Istočnoj Nemačkoj).
Snimci izgradnje zida i bekstva preko njega mnogo su potresniji, gotovo nestvarni. Ideja da se pomoću zida ljudi zadrže sa „bolje” strane žice je bolesna. Na dobro se čovek lako navikne i od dobrog niko nije pobegao, a ljudi znaju kada im nije dobro. Pokušavam da zamislim šta je održavalo zid toliko godina... pojedinci se nisu mirili, kopali su, grebali, puzali i pretrčavali rizikujući i gubeći živote. Ali izgleda da su zid u životu održavali milioni koji su nestali u međuvremenu, skapali u gladi, bedi i bolesti, oni koji se nisu grlili i ljubili daleke 1989. godine. Fuj. (Dalje)
Posted to Evropske integracije
11/10/2009
Edit
Na 65. godišnjicu oslobođenja Beograda 20. oktobra 2009. godine u Beogradu su se po prvi put sastali predsednici Ruske Federacije i Republike Srbije. I to po prvi put nakon 2001. godine kada je tadašnji predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin možda prvi put boravio u Beogradu. Prošlog meseca su košarkaši prvi put u istoriji Srbije, a posle sedam godina doneli medalju u Beograd. Mislim da u Srbiji imamo problem sa kontinuitetom. Uglavnom, u obezbeđenju visokog gosta iz Rusije učestvovalo je 5.000 policajaca. (Dalje)
Posted to Kritike i odjeci
10/20/2009
Edit
