Nэuromancer

Paranoja u Srbiji

18.12.2008.

Paranoju čini sistem verovanja koja nisu zasnovana na realnim činjenicama i nisu podložna korekciji u smislu ubeđivanja i dokazivanja, uz jadno strukturirane sumanute ideje. Uprkos tim pogrešnim uverenjima, inteligencija kod paranoične osobe ostaje očuvana, pa se ova bolest naziva „razumnim ludilom”.

Paranoidne ličnosti srećemo u svakodnevnom životu – šarena plejada preterano pedantnih, sumnjičavih, narcisoidnih, tvrdoglavih, savesnih isterivača univerzalne državne ili društvene pravde. Ljudi s ovakvom strukturom ne moraju da završe u bolesti. Oni su takvi celog života, od adolescencije do starosti, a karakteriše ih ljubav prema logici.

Paranoidne ličnosti su veoma ubedljive i otporne na iznošenje protivdokaza, jer svaki argument asimiluju u svoj misaoni sistem, kao nešto što potvrđuje postojanje zavere protiv njih...

(iz Politikinog Magazina
prošlog vikenda) 

* * * 

Možda... možda je u Srbiji ipak sve u najboljem redu.

Ljudi ujutru ustaju, idu na posao, poslepodne se odmaraju i razonode, čekaju kraj meseca, platu i planiraju da negde otputuju na godišnji odmor. O njihovom životu, zdravlju, blagostanju, ljudskim pravima brinu ponajbolji među njima i život se odvija bez zastoja.

Dok nekolicina paranoika patetično stoji po strani i sve to sumnjičavo posmatra. I povremeno napiše nešto na blogu.