1. februar 2009. godine, Dan Zaljubljenih?
14.02.2009.
Danas je 14. februar 2009. godine po gregorijanskom kalendaru koji se u zapadnom svetu obeležava u čast dvojice ranih hrišćanskih svetaca koji su se zvali Valentin – Valentin Rimski je stradao 269. godine, a Valentin Ternijski 197. godine. U kasnom srednjem veku dan se popularno obeležava kao Dan Zaljubljenih razmenom ljubavnih poruka (ne poklona, cveća i slatkiša!). U 19. veku ručno pisane poruke zamenila je industrija masovne proizvodnje čestitki – američko udruženje proizvođača čestitki smatra da se tog dana u celom svetu pošalje oko milijardu čestitki što po tom kriterijumu ovaj praznik smešta odmah iza Božića.
Danas je 1. februar 2009. godine po kalendaru Gaja Julija Cezara koji se u srpskom pravoslavnom svetu slavi u čast Sv. velikomučenika Trifuna, zaštitnika polja, useva, vinograda i vinogradara (i bračne ljubavi i vernosti).
U poslednje vreme domaći „vernici” pokušavaju da proizvedu Sv. Trifuna u „našeg” zaštitnika ljubavi zaboravljajući da na srpski pravoslavni Dan Zaljubljenih treba čekati do 27. februara, kada se slave prepodobni Avksentije i sveti Kiril Slovenski. Voleo bih da verujem kako je ovaj pokušaj pre potreba domaćeg zbunjenog stanovništva da uhvati korak sa ostatkom sveta nego rezultat neizmerne gluposti.
4 komentara Imaš komentar?
1. majstor | 14.02.2009.
Sveti Valentin je, po predanju, pre 1.729 godina ljubavlju izlečio slepu kćerku uglednog plemića. Ne zna se tačno ko je bio, ali se smatra da je reč o biskupu koga je 14. februara 270. godine pogubio rimski imperator Klaudio Gotika. Njemu je smetala narodna vera u ljubav i čuda koju je Valentin budio svojim upornim molitvama i ljubavlju.
Predanje o pravom poreklu Valentinovog dana, poznatijeg kao Dan zaljubljenih, kada se praktikuje običaj razmenjivanja ljubavnih poruka, potiče iz starog Rima.
PAZI SADA OVO!!! Paganski Rimljani vekovima pre Hrista slavili su, zapravo, 15. februar, a 14. februara se održavao razbludni idolopoklonički festival u čast Luperkusa - lovca na vukove. Rimljani su taj praznik zvali Luperkalija.
Isto tako, običaj razmenjivanja ljubavnih pisama i ostala tradicija u čast oboženog herojskog lovca iz Rima, Luperkusa, bili su u staro vreme povezani sa paganskom praksom među mladima da nasumice sklapaju "ozbiljne veze" u kojima je obično dolazilo do seksualnih bahanalija.
Kada je Konstantin učinio hrišćanstvo zvaničnom religijom Rimskog Carstva, crkveni krugovi su razmatrali eventualno ukidanje tog paganskog običaja. Rimljani nisu hteli ni da čuju za takvu mogućnost. Zato je sklopljen kompromis da praznik i dalje ostane, ali da se iz njega izbace prostački i razbludni obredi. Taj praznik nije postao "hrišćanski običaj" sve do dolaska pape Galasija na vlast. Već 496. godine ovaj papa menja dan održavanja Luperkalije i umesto 15. februara uvodi se da se taj praznik proslavlja na dan Svetog Valentina, 14. februara.
Naivno bi bilo verovati da je Valentin danas baš svima toliko drag praznik da bez njega ne mogu, a katoloci su radi razvoja svoje vere veliki broj paganskih običaja i praznika pretvorili u "SVOJE PRAZNIKE".
Dan Valentinove smrti, 14. februar, katolici praznuju kao Dan zaljubljenih, pa su i pravoslavci, počeli da slave taj dan, ne znajući da je sveti Trifun njihov već postojeći zaštitnik ljubavi. Ovaj svetac se, kazuje istorija, za zemaljskog života pročuo po isceliteljskoj moći zbog čega je, u vremenu žestokog gonjenja hrišćana, izveden pred sud u Nikeji i, posle strahovitog mučenja, odrubljena mu je glava 250. godine. Gotovo se ne zna kako je ovaj svetac postao zaštitnik ljubavi i devojaka. Prema narodnoj priči, veliki grešnik Trifun, koji je na duši nosio 99 ljudi koje je bezočno ubio, osuđen je na božju kaznu. Legenda kaže da je kazne mogao biti oslobođen kad prolista vrbov panj. Trifun je gajio bostan i, po osudi, svakom prolazniku davao po lubenicu. Međutim, kad se jednog dana neki prolaznik, žureći, nije osvrnuo na Trifuna i njegov poklon, Trifun se stušti za njim i, vrlo besan i uvređen, udari ga lubenicom i ubije. Očajan, jer je ubio stotog čoveka, vrati se, kad ono - panj prolistao! Naime, čovek koga nije mogao da zaustavi hitao je da pokudi devojku pred udajom. A to je, po narodnom shvatanju, neoprostiv greh, te se ovo ubistvo Trifunu nije moglo uzeti za zlo. Time su mu sva prethodna nedela oproštena.
Hvala, molim lepo i ne lupaj više!!!
2. n3uromancer | 15.02.2009.
Bravo, majstore, odličan komentar, malo istraživanja i nešto kritičkog mišljenja! Samo je još potrebno da ustanovimo vezu između navodnog izlečitelja čije ime je iskorišćeno da prikrije paganske seksualne bahanalije i grešnog uzgajivača bostana koji se istovremeno pročuo po isceliteljskoj moći i bezočnom ubistvu stotinu ljudi (!). Prvi se slavi 14. februara, a drugi 1. februara. Pošto je reč o 14. februaru, red je da napišemo nešto više i o svecima koje slavimo tog dana, prepodobnom Avksentiju i svetom Kirilu Slovenskom.
Aksentije/Avksentije je bio vrlo ugledan vlastelin u Carigradu i zagrejan ljubavlju Hristovom, zamonaši se i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona (koja se posle prozva Aksentijeva gora) gde je isceljivanjem utvrđivao veru u ljudima pripisujući čudotvorstvo Bogu Svemogućem. Učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno štitio Pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve. U dubokoj starosti uze Gospod njegovu mladu dušu k Sebi 470. godine, a staro telo osta na zemlji, od koje je i sazdano.
Sv. Kiril Slovenski, odnosno Konstantin Filozof (nama poznatiji kao sveti Ćirilo) bio je vizantijski misionar koji je sa svojim bratom Metodijem doneo pismenost i hrišćanstvo Slovenima. Bio je jedan od najboljih lingvista, teologa i učenih ljudi svog doba i tvorac prvog slovenskog pisma glagoljice iz koje se kasnije razvila nova azbuka koja je u njegovu čast nazvana Ćirilica. Tokom svoje misije među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini kneza Rastislava (842—870), braća su se našla na udaru germanskog sveštenstva koje je na tom prostoru širilo hrišćanstvo na latinskom jeziku, zbog čega su oko 867. godine bili primorani da odu u Rim i traže dozvolu za svoj rad od pape. Konstantin se u Rimu razboleo i zamonašio u jednom grčkom manastiru, uzevši tom prilikom monaško ime Ćirilo (grč. Kirilos) što znači Gospodnji. Pedeset dana posle toga je umro 14.02.869. Zajedno sa bratom je 1980. godine proglašen svecem zaštitnikom Evrope, kanonizovale su ga obe hrišćanske crkve, ali ga praznuju različitim datumima, pravoslavna 11. maja, a katolička 14. februara, iako katolička radije promoviše Valentina.
3. одличан коментар | 15.02.2009.
одличан коментар,
нема шта више на овакав детаљан текст додати
4. Olgica Atanasković | 05.03.2010.
Da li Vi znate da se Sveti Kiril Slovenski Svetkuje 27.02.?To je Krsna slava moje porodice, pa se osećam uvređeno što mi seljakate Sveca kako Vamse sviđa.
Odgovori