Nэuromancer

Velika pobeda Srbije!

09.10.2008.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenjuje da je usvajanje rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN „pobeda ne samo Srbije, već i međunarodnog prava”.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da usvajanje srpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN predstavlja veliku diplomatsku pobedu, ali i ukazao da kosovsko pitanje neće biti rešeno u tako bliskoj budućnosti.

Komentarišući odluku Generalne skupštine UN, premijer Mirko Cvetković istakao je da sada očekuje da se smanje političke tenzije i da se stvari ubuduće rešavaju u daleko mirnijoj atmosferi.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da rezultati jučerašnjeg glasanja u Ujedinjenim nacijama jačaju rejting naše zemlje jer pokazuju da se Srbija bori isključivo instrumentima prava i diplomatije.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Sloveniji Ivo Visković slaže se da je usvajanje inicijative Srbije u UN veliki diplomatski uspeh. „Sada imamo vremena da malo zastanemo i uhvatimo dah i da dobro razmislimo šta su nam sledeći potezi. Naravno, situacija je u ovom trenutku za nas povoljnija nego što je bila do sada. Ovo mora da utiče na zemlje koje nisu do sada počele da priznaju Kosovo da dobro razmisle da li to da rade u ovom trenutku”, dodao je Visković.

Vlada Crne Gore danas je jednoglasno donela odluku o priznanju Kosova i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa sa Prištinom. Još jedna takva pobeda Srbije i Srbije više neće biti. Umesto mahanja Yu-Ghi-Oh kartama, Vlada Srbije mogla bi da počne da se bavi stvarnim problemima Srbije.

Pobednička euforija u narodu uglavnom se zasniva na dve premise.

a) međunarodno pravo je univerzalno i donosi pravne odluke i Šiptari će na kraju progutati gorku pilulu...

Međunarodno pravo ne postoji u smislu unutrašnjeg prava pojedinih država, stvar je dogovora među državama i zavisi od njihovih međusobnih odnosa, odnosno ravnoteže sila. Svi vajni domaći „pravnici”, uključujući i našeg bivšeg premijera, zaboravljaju da se pravo razvija i prilagođava činjeničnom stanju, a ne obrnuto. Činjenica su dva miliona Šiptara koji ne žele da žive u istoj državi sa šest miliona Srba. Zamislimo srpski parlament sa 25% predstavnika albanske manjine i radikale i demokrate sa po 20% predstavnika „srpske” većine

b) moguće je da za deceniju-dve SAD izgube snagu...

Za deceniju-dve i mi ćemo izgubiti snagu, i kao pojedinci, a možda i kao narod, što nas upućuje na probleme sa kojima domaći političari ne žele da se suoče: negativan prirodni priraštaj i starenje stanovništa, uništena privreda i velika nezaposlenost, nemogućnost kretanja (vizni režimi i materijalna situacija), monopoli svake vrste, previsoke cene, najstariji i najotrovniji vozni park u Evropi...