Nэuromancer

7. jul 2007

20.07.2007.

Nikada kroz život nisam išao sa povezom preko očiju. Gde god se našao pogledam oko sebe, ispod i iznad sebe. Pratim zbivanja u svojoj neposrednoj okolini, dnevnopolitičku situaciju u našoj zemlji i vesti iz svih krajeva naše planete. Interesuju me stanje ekonomije, razvoj nauke, kulturna zbivanja, filmovi, muzika i astronomske pojave. Pokušavam da uskladim svoje radne i porodične obaveze sa željom da svaki dan naučim nešto novo, najčešće lutajući po internetu. Mislim da mi za sada uspeva.

Ipak, zasmeta mi kada saznam da su neke stvari izmakle mojoj pažnji, i utoliko mi više smeta koliko su veće razmere mojoj pažnji izmakle stvari. Recimo, 7. jul 2007 imao je posebno značenje za veliki broj stanovnika naše planete. Saznao sam to dan kasnije iz dnevnih novina. Pisalo je su parovi mesecima unapred zakazivali venčanje na taj dan i da su u bolnicama brojali sedmice vezane za novorođenčad.

I uvek je tako. Ceo svet se raduje nečemu, pa vesti izdaleka dopiru do nas. Zabrinut sam – da li je to moja krivica (neobaveštenost) ili našoj zemlji nedostaju saznajne moći šta čini ostatak planete?

(bili smo ispred sveta pre čuvenog pomračenja Sunca 1999. godine. Prvo upozorenje (!) na tu izuzetno opasnu pojavu pročitao sam gotovo godinu dana ranije. Srbija se sramno nabila u podrume i navlačila ćebad na prozore, dok se ostatak sveta radovao i putovao da bi imao što lepši pogled na prirodnu pojavu. Danas se Srbija sa smeškom priseća kako smo bili naivni, tek neko pocrveni. A zapravo, malo njih zna da je tog dana poskupeo hleb, a da niko nije rekao ni reč. Ma, samo nek' je Sunca!)

Zašto o ovome pišem tek sada? Malo naknadne pameti nije naodmet. Ništa strašno ako smo propustili prvi 7. jul 2007. Uspešno nadoknađujemo zaostatke od nekoliko decenija, pa šta je dve nedelje za nas. Imamo i drugu priliku za đake ponavljake – danas je 7. jul po "našem", pravoslavnom kalendaru i nadam se da vam je srećan. Jeste dan na izmaku, ali ne valja ni da brzamo previše, zar ne?