Nэuromancer

Burn, Serbia, burn!

25.07.2007.

"U Srbiji, pri temperaturi između 40 i 45 stepeni, međutim, zvanično niko nije umro od vrućine.
U Ministarstvu zdravlja Srbije nemaju podatke i novinare upućuju na Institut za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut".
U Institutu, međutim, podatke dobijaju na svakih šest meseci, ali veruju da ažurnije podatke, barem za Beograd, ima Gradski zavod za javno zdravlje.
Gradski zavod ne raspolaže takvim podacima, ali u zavodu smatraju da je prava adresa Rebublički zavod za statistiku, od kojih i oni dobijaju podatke.
U Zavodu za statistiku nemaju podatke i ukazuju da je, ako uopšte ima elemeneta za sabiranje broja žrtava vrućine, još rano jer su vrućine bile prethodnih dana.
Smrt od posledica vrućine nije razlog za pozivanje policije, te ni MUP nema podatke o tome." (preuzeto sa B92)

Mir, mir, mir, niko nije kriv. Ponosni pripadnici nebeskog naroda imaju preča posla i ne haju za ovozemaljske nedaće nižeg ranga. Boj ne bije svijetlo oružje, već bitku bije rezolucija u junaka. Možda je poneko i podlegao očaju tokom ovih vrućina, na trenutak zaboravio kosovsko pitanje vodeći računa da nastavi sa disanjem na 45 °C. Ali izabrani među nama nisu mislili samo na sebe.

Usvojena je rezolucija o Kosovu, i ma koliko strahovao da nešto ne zaborave po ovoj sparini, dokument je ispunio sva moja očekivanja, naprosto odiše životom. Kako smo im samo odbrusili! Gospodo sa Zapada, neće moći. Mi imamo zbrda-zdola rečeno-učinjeni Ustav u kome jasno piše da su KiM neodvojivi deo države Srbije i svako ko nije upoznat sa tom deklarativnom izjavom u grdnoj je zabludi. Imamo i Povelju Ujedinjenih Nacija!

Dobro, postoji i onaj neprijatan deo – Povelja Ujedinjenih Nacija važi za sve.

Pitam se da li dva miliona Albanaca na Kosovu strepi u neizvesnosti da li će izabrani među nama uspeti da ih zadrže pod svojim okriljem i ponude im sve blagodeti u kojima danas uživa naš narod? Živalj sa one strane administrativne granice jedva čeka da se privoli našoj stvari i veselo izlazi na referendume i izbore, pa sa neskrivenom radošću strepi da li će i kada će se uspostaviti Vlada, umesto što dopuštaju da im njihove samonametnute kvazi-institucije kroje život. Jedva čekaju da zbace jaram ustavotvornih dokumenata i zakonskih propisa, raspuste nelegitimnu skupštinu, nova lična dokumenta, pasoše i zdravstvene knjižice, saobraćajne tablice i imena ulica.

Vratiće se načinu života svog drevnog zavičaja i veselo tumarati ulicama L. Ribara i ostalih junaka, čekati na overu dokumenata sa šest baklji i čekati bolje sutra. Prisetiće se bratstva i jedinstva i biće im krivo što su prethodnih godina unekoliko zastranili, te su pravili čak ozbiljne incidente uperene protiv temeljnih državnih interesa svoje države.

Zar ima takvih koji ne žele da se sažive sa narodom kome ni letnje žege ni hiljade požara ne mogu ništa?